Koja Srpkinja je prikupila 40 miliona dolara za projekat u oblasti inovacija u proučavanju ženskog reproduktivnog zdravlja?
Kako se baze podataka koriste za stvaranje umetničkih dela?
Šta to rade inženjeri?
Novi MOGIS blog tekst je tu – vežite se, polećemo u 2023. godinu!
Tradicionalno i ove godine, Forbs je napravio listu od 30 najuspešnijih ljudi mlađih od 30 godina, koji su se istakli neverovatnim uspehom u jednoj od čak 20 različitih industrija kojima se lista bavi.
Ove godine jedna od mladih superzvezda sa Forbsove liste je i Srpkinja Dina Radenković, čija je startap firma pod nazivom “Gameto” prikupila čak 40 miliona dolara kako bi “sakupljanje” jajnih ćelija bilo jeftinije i sigurnije, uz korišćenje ljudskih matičnih ćelija za sazrevanje jajnih ćelija u laboratoriji, prilikom veoma skupog i kompleksnog lečenja neplodnosti!
Izvor: Forbes Twitter (Forbes 30 Under 30 List)
Dina je rođena u Srbiji, studirala je matematiku i inženjerstvo u Ujedinjenom Kraljevstvu i diplomirala medicinu na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Pre nego što je pokrenula “Gameto” 2021. godine sa suosnivačem i serijskim preduzetnikom Martinom Varsavskim, udružila se sa genetskom laboratorijom Džordža Čerča na Harvardu kako bi finansirala istraživanje o načinima na koje projektovane ćelije mogu da poboljšaju zdravlje žena.
“Preduzetnička zajednica mi je pokazala kako da osnivam kompanije i rešavam probleme oko kojih ste strastveni”, izjavila je Dina.
Dina je u intervjuu za “Forbs” predstavljena kao jedna od najmlađih doktora koji se bave dugovečnošću, autor više akademskih radova i glavni naučni službenik (CSO) na čelu naučnoistraživačkih projekata na Huk klinici u Londonu, na programu zdravstvenog menadžmenta i istraživačkog centra za dugovečnost, izgrađenom oko novih principa geronauke.
Podsetivši da je rođena u Srbiji, autor navodi da je razvila interesovanje za matematiku i prirodne nauke i dobila brojne nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, biologije i hemije. Sa 14 godina je pohađala časove ljudske biologije i zaljubila se u ljudsku fiziologiju. Njen otac, kao profesor histologije i embriologije, ohrabrio ju je da radi u laboratoriji, sakuplja horionske resice i proučava rast embrionalnih tkiva pod mikroskopom.
Dina se iz Srbije preselila u London i upisala medicinsku školu UCL, gde je stekla dvostruku diplomu medicine i fiziologije. Bila je dobar student i dobila je više nagrada, uključujući broj jedan u pretkliničkoj medicini i godišnju nagradu fiziološkog društva za najbolji ukupni učinak iz fiziologije. Osnovala je “Be The Change UCL” (Budi promena UCL), najveću multidisciplinarnu inicijativu za unapređenje kvaliteta koju predvode studenti, i osvojila je nacionalno prvenstvo NHS za unapređenje kvaliteta 2016. Brent Hoberman ju je skautirao za ekskluzivni događaj u Londonu pod nazivom Forum osnivača, gde se predstavila ispred tehnološkog lidera Eriha Šmita i drugih tehnoloških mogula.
Družeći se sa kapitenima industrije, dodatno je razvila strast za istraživanje dugovečnosti i starenja. Pokrenula je Watch Out Diabetes (Pazi na dijabetes), digitalni program prevencije gestacionog dijabetesa. Nakon UCL, radila je na različitim kliničkim i istraživačkim projektima u Barts centru za srce u Velikoj Britaniji i Opštoj bolnici u Masačusetsu i imala je istraživačko mesto na Univerzitetu Harvard, radeći u oblasti preventivne kardiologije. Kasnije je bila akademski doktor u bolnici Sent Tomas, radila je na prvoj liniji tokom pandemije kovida i bila je gostujući istraživač u Istraživačkom centru za blizance Kraljevskog koledža u Londonu.
U jednom trenutku odlučila je da se fokusira samo na dugovečnost, a prema pisanju Forbsa, i da se povuče iz medija, kako bi izbegla bilo kakve potencijalne kontroverze javnosti koja može pogrešno da protumači kritičku analizu nekih novih, još nepotpuno klinički dokazanih sredstava protiv starenja. Upitana šta ju je motivisalo da se bavi proučavanjem dugovečnosti, Dina je istakla da se u početku mnogo trudila da prouči lipide koji izazivaju aterosklerozu, sistemsko oštećenje krvnih sudova u celom ljudskom telu koje počinje u adolescenciji, što ju je zaintrigiralo da pronađe odgovore na pitanje koji su “uzroci uzroka” svih tih promena u telu, što je po mišljenju njenog odeljenja bilo opadanje imuniteta, povezanog sa godinama.
Dina veruje da će ljudi radom na dugovečnosti i povećanjem vremena provedenog u dobrom zdravlju osetiti da imaju više vremena, a da će posedovanje više vremena omogućiti da “učinimo više dobra umesto da donosimo ishitrene odluke za kratkoročne dobitke”. To naziva konceptom odloženog zadovoljstva i ograničenja u potrazi za nečim većim i boljim!
Ogromne baze podataka su najčešće dosadne i teško razumljive – posebno kada su neorganizovane. Turski umetnik Refik Anadol to menja koristeći ih za stvaranje umetničkih dela različitih formata i čineći ih ne samo interesantnim već i lepim!
Njegovi radovi su izuzetno voljeni od strane kritičara i ljubitelja umetnosti – jedan od njih izložen je u čuvenom muzeju MoMA u Njujorku. Te radove naziva skulpturama podataka (data sculptures) i kako bi ih stvorio on koristi milione fotografija.
Na Refika je jako uticao program od kompanije Nvidia, koji omogućava svima da stvaraju umetnička dela pomoću neuronskih mreža. Pomoću najjednostavnijeg crteža bez detalja veštačka inteligencija stvara fotorealističnu sliku, znajući da ako na crtežu dodamo planinu iznad jezera, da treba da doda i odraz planine na površini vode.
Kako radi taj Nvidia program? Pogledaj ispod!
Koristeći ovaj program za inspiraciju, odlučio je da stvori svoje prvo umetničko delo pomoću mašinskog učenja i digitalne manipulacije.
Refik je 2020. godine radio na projektu “kvantna sećanja” (quantum memories) koji je stvorio pomoću kvantnog programiranja i teorije kvantne fizike. Ovaj rad on naziva spojem “eksperimenta kvatne nadmoći, mašinskog učenja i estetike verovatnoće”. Koristeći bazu podataka sa oko 200 miliona fotografija prirode i pejzaža koja je prošla kroz program veštačke inteligencije on je napravio prelepe 3D vizuale velikih dimenzija.
NGV Triennial 2020 installation view of Refik Anadol (designer); Refik Anadol Studio, Los Angeles (design studio) Quantum memories 2020. Commissioned by the National Gallery of Victoria, Melbourne. Proposed acquisition with funds donated by Loti & Victor Smorgon Fund and Barry Janes and Paul Cross, 2020 © Refik Anadol. Photo: Tom Ross
U drugom projektu, HCP (“Human Connectome Project”), on je iskoristio oko 70 terabajta (da, TERAbajta!) snimaka magnetne rezonance, snimljenih kod ljudi uzrasta od 0 do 100 godina i stvorio 3D vizual mozga gde je doveo u vezu njegovu formu i funkciju.
Refik je sarađivao i sa čuvenom kompanijom Bvlgari, u čast njihove kolekcije Serpenti. Delo je stvoreno naravno pomoću veštačke inteligencije, a inspirisano je procesom metamorfoze. Ova saradnja je krasila glavni trg u Milanu, odmah ispred čuvenog Duoma, 2021. godine.
Refikovu umetnost možete naći na najrazličitijim mestima, od najpoznatijih muzeja u Londonu, Berlinu i njegovom rodnom Istanbulu, do prikaza na zgradi u Barseloni koju je projektovao čuveni Gaudi. Interesantan primer mesta gde su izloženi njegovi radovi su plaža u Majamiju i restoran u Sidneju.
Njegova dela se konstantno menjaju i nikad neće izgledati kao trenutak pre toga. Refik stvara potpunu revoluciju i različiti pravci će se razviti s njim kao glavnim predstavnikom. On pomera granice umetnosti na jedinstven način i odličan je pokazatelj da je umetnost deo STEAM-a!
Šta to rade inženjeri?
Imaš TikTok? Verovatno ti je barem jednom izašao ovakav video:
@kasiamertuszkait all just seems very suspicious ???♬ Reading Rainbow Theme Song – Reading Rainbow
I stvarno nas tera da se zapitamo, šta to radi inženjer? Zato je tu sajt EngineerGirl koji nudi sve odgovore!
On ima za cilj da razbije tu prepreku, neznanje, kroz mnogobrojne tekstove, diskusije i eksperimente. EngineerGirls nije namenjen samo “početnicama”, već i devojčicama koje žele da se bave nekim inženjerskim zanimanjem i nudi im da komuniciraju sa stručnjacima iz 14 različitih oblasti inženjerstva. U svakoj oblasti koja te interesuje možeš da pitaš za savet kako da dođeš do svog posla iz snova i brzo ćeš dobiti kvalitetan odgovor. Od toga kako da se spremiš za fakultet pa do izvora i stranica gde možeš da naučiš više o toj oblasti.
Na njihovom sajtu možeš i da pogledaš intervjue o ženama koje menjaju svet. A ako voliš da “uprljaš ruke”, EngineerGirl nudi niz eksperimenata koje možeš da uradiš sa stvarima koje već imaš u kući. Ukoliko želiš svoju ljubav prema prirodnim naukama da spojiš sa književnošću možeš da se priključiš i njihovom takmičenju u pisanju tekstova o ženama inženjerima koje su promenile svet i osvojiš neku od nagrada.
Ovo je odlična platforma za spajanje devojki i žena u svetu inženjerstva koja je potpuno besplatna. Ako te interesuje ovo zanimanje nemaš šta da izgubiš, možda i nađeš mentorku za neki budući projekat, a svakako računaj na podršku ove međunarodne zajednice!
Nešto slično biće moguće i kod nas, kroz AFA MOGIS platformu! Zato redovno prati naše aktivnosti i obaveštenja, kako bi na vreme mogla da se povežeš sa nekim od značaja za tvoju buduću karijeru.
Za kraj, pročitaj o još 10 sjajnih izuma koje su pronašle žene!
Donosimo ti još 10 sjajnih ženskih izuma!
ID pozivaoca i poziv na čekanju
Pronalazačica: Shirley Ann Jackson
Godina / period: 1970-e
Laserska operacija katarakte
Pronalazačica: Patricia Bath
Godina / period: 1986
Prirodno obojen pamuk
Pronalazačica: Sally Fox
Godina / period: 1997
Dimnjak lokomotive
Pronalazačica: Mary Walton
Godina / period: 1879
Medicinski špric
Pronalazačica: Letitia Geer
Godina / period: 1899
Povodac za pse na uvlačenje
Pronalazačica: Mary A. Delaney
Godina / period: 1908
Izolacija matičnih ćelija
Pronalazačica: Ann Tsukamoto
Godina / period: 1991
Krevet na rasklapanje
Pronalazačica: Sarah E. Goode
Godina / period: 1885
Čokoladni kolačić
Pronalazačica: Ruth Wakefield
Godina / period: 1930-e
Izlaz u slučaju požara
Pronalazačica: Anna Connelly
Godina / period: 1887
Rastite uz nauku, tehnologiju, inženjerstvo, umetnost i matematiku
STEAM je uzbudljivo i inovativno polje, sa mnogim mogućnostima za žene i devojke da započnu svoju karijeru. Pridružite se tehnološkoj industriji kako biste učestvovale u kreiranju inovacija i pokretanju promena u svojoj zajednici ali i u svetu. Vi to možete!
